Kupujete firmu ili širite biznis? Ne zaboravite na ekološke obaveze!

Pri kupovini firme ili širenju biznisa, najčešće se pažnja usmeri na finansije, ugovore i klijente. Međutim, iza zatvorenih vrata pogona često se krije najveća opasnost za poslovne planove – otpad i obaveze prema životnoj sredini.

Ekološki due diligence – neophodan korak

Pri kupovini preduzeća najvažnije je uraditi detaljan due diligence – proveriti finansijsko stanje, dugove, ugovorne i poreske obaveze, sporove, imovinu i dozvole.

Ali podjednako je važno sagledati i ekološke aspekte, jer se zajedno sa firmom kupuju i svi rizici iz ove oblasti.

U svetu, a sve više i kod nas, ekološki due diligence postaje obavezan deo ozbiljnih poslovnih transakcija.

Šta sve može da vas sačeka?

Ako se preuzima lokacija, obavezno proverite:

• Da li postoje zaostali opasni otpadi (ulja, maziva, emulzije, stare farbe, ambalaža od hemikalija, zaostale hemikalije…).
• Da li ima pomešanih ili nepoznatih vrsta otpada.
• Da li je evidentirano curenje mazuta ili drugih goriva kod kotlarnica ili rezervoara.
• Da li postoji dokumentacija o otpadu i eventualna rešenja inspekcije.

Koliko ekološke obaveze koštaju?

Troškovi zbrinjavanja opasnog otpada kreću se od 1 €/kg pa naviše, a u zavisnosti od vrste mogu iznositi i nekoliko evra po kilogramu.

To znači da 10 tona zaostalih hemikalija može značiti trošak od 10.000 do 30.000 €, a ponekad i više ako je neophodan izvoz radi tretmana.

Ugovorom se može definisati da troškove snosi prethodni vlasnik – ali to treba predvideti pre kupovine.

Primer ekološke obrade otpada iz prakse

Jedno domaće preduzeće je dobilo ponudu od svojih dugogodišnjih partnera iz EU za dodatnu obradu materijala. Proces je podrazumevao upotrebu kiselina. Nakon obrade, kiselina postaje opasan otpad i mora se zbrinuti. Analizom je utvrđeno da je preuzimanje takvog otpada u potrebnoj dinamici neizvesno i skupo.

Rezultat: kompanija je odustala od posla, sve dok se ne obezbedi održivo i isplativo rešenje za otpad.

Kako izgleda proces ekološkog due diligence-a u praksi?

1. Prikupljanje dokumentacije – analiza postojećih dozvola, evidencija o otpadu, inspekcijskih rešenja i izveštaja.
   
2. Pregled lokacije – obilazak pogona, skladišta i zemljišta radi uvida u potencijalne izvore zagađenja ili zaostalog otpada.
   
3. Procena rizika i troškova – kvantifikacija mogućih obaveza (npr. zbrinjavanje opasnog otpada, remedijacija zemljišta).
   
4. Preporuke i ugovorne zaštite – predlog mera kako da se rizici pokriju, uključujući i klauzule u ugovorima koje štite kupca od skrivenih obaveza.

Vodite računa o otpadu na vreme

Ekološki aspekti nisu luksuz, već realnost svakog poslovanja. Ako se o njima ne vodi računa na vreme, posledice mogu biti i finansijski i reputaciono pogubne.

Zato je ekološki due diligence jednako važan kao i finansijski. Uz pravilan pristup, otpad ne mora da bude prepreka, već faktor koji se planski drži pod kontrolom.

—

Marko Rokvić je specijalista za upravljanje otpadom. Po struci je master inženjer zaštite životne sredine i doktorand na Fakultetu tehničkih nauka. U upravljanju otpadom je od 2010. godine, na raznim pozicijama.

Vodio proces reciklaže otpadnih toner kaseta, upravljao skladištem opasnog otpada, organizovao preuzimanje i otpremu neopasnih i opasnih otpada, organizovao primarnu separaciju u naseljenim mestima.

Agenciju za ekološko savetovanje Green Group osniva 2019. godine, i nastavlja da radi na unapređenju upravljanja otpadom u zemlji.

Član je ISWA – svetske asocijacije za čvrsti otpad, i član radne grupe za opasan otpad u okviru ISWA. Objavio je nekoliko naučnih radova na teme upravljanja otpadom i cirkularne ekonomije, na domaćim i svetskim konferencijama.

—

Želite li da ispričate svoju biznis priču ili podelite perspektivu sa stotinama preduzetnika koji svakog meseca pregledaju Bizzy? Pišite nam!

Uredništvo Bizzy